“Nasledila sam strast prema istoriji od svoga oca. Bio bi uzbuđen zbog nekog dela istorije koji je pronašao i hteo je da znam sve detalje. Pogotovo ako ima veze sa našim prezimenom.
Pretpostavljam da su zbog toga sociologija i istorija teme koje su me uvek zanimale. U toku jednog istraživanja naišla sam na značajnu ženu iz naše istorije, koja deli sa mnom prezime Popović.
Prema pronađenim podatcima Marija Popović bila je prva advokatica iz Srbije. Dok istraživala, otkrila sam da je Marija pomagala siromašnim ljudima radeći kao advokat. Pored toga,ona je bila ugledna učiteljica i supruga poznatog srpskog pesnika Sime Milutinovića Sarajlije.
Zbog njene posvećenosti, poštovali su je muškarci koji su bili njeni savremenici, a među njima i Vuk Stefanović Karadžić. U domaćoj štampi se još uvek pominje kao prva žena advokat na našoj teritoriji, ali nažalost ne postoje njene fotografije sačuvane. Samo znamo kako je njen muž izgledao.
Kada sam počela da dublje istražujem instituciju žena advokata u Srbiji, shvatila sam da ona zapravo nije bila prva žena advokat jer nije postojao dokument koji bi to potvrdio zvanično.
Prva žena advokat na teritoriji Srbije bila je Katarina Marinković Longold. Ona je prva žena koja je diplomirala pravnika 1933. godine i bavila se pravom u Srbiji, čak iako žene nisu imale pravo glasa do 1945.
Katarina je rođena u uglednoj porodici u Petrovaradinu. Studirala je u Novom Sadu i Subotici i postala prva pravnica 1933. Ovo joj je njena diploma na fotografiji.
U to vreme žene nisu imale pravo glasa, ali Katarina je bila u stanju da se obezbedi finansijski i radi kao advokat koji je pomagao razvedenim ženama u našoj zemlji, jer se i sama razvela od svog supruga. Tokom karijere borila se za ženska prava. Osnovala je ženske pokrete širom Vojvodine i javno je govorila o ženskim problemima, kao i sve poznate feministkinje širom sveta.
Međutim, ima tako malo dokaza o tome. Samo posteri i svedočenja ljudi koji su je poznavali.
Tragično je poginula u jednoj od najvećih železničkih nesreća ikada, kada je putovala u Zagreb 1974. godine. Njen rad i njeno ime ne treba zaboraviti.
Ona bi trebalo da bude važan deo kolektivnog pamćenja za žene Petrovaradina i žene iz Vojvodine i Srbije. Zbog toga treba ponovo proći kroz zaboravljene priče inspirativnih žena koje su ostavile značajan trag u istoriji.”
Autorka: Angelina Popović, kontent kreatorka
Digitalna priča nastala je u okviru projekta “Priče iza gradova (Novi Sad, Rijeka, Temišvar) finansiran od strane Kreativne Evrope, Evropska komisija.