“Moj otac je čitav zivot posvetio fotografiji. Iako penzionisan, u šetnju bi uvek išao sa fotoaparatom. I ja sam se bavila fotografijom, kao fotoreporter u dnevnim novinama. Uglavnom fotografisanje po zadatku, ponekad dosadnih tema.
Na posao sam odlazila uvek istim putem, ne obraćajući pažnju na okolinu, jer je cilj bio da što pre stignem na posao. Onda sam jednog dana videla tatine fotografije podgrađa Petrovaradinske tvrđave, kroz čije ulice sam prolazila svakodnevno. Bile su lepe, ali u isto vreme i tužne.
Prikazivale su istorijski barokni gradić koji propada. Kuće sa kojih otpada fasada i vidi se nekoliko slojeva raznih boja. Drvene kapije polutrule. Ponegde i gomile smeća. Većina stanovnika podgrađa nije imala novca da održava kuće, a oni koji su trebali nisu mnogo brinuli o svom kulturnom nasleđu. Te su se fotografije uskoro našle u knjizi “Zaboravljeni grad”. Prošlo je dvadesetak godina od tada, a i njega odavno nema.
Fasade i krovovi u podgrađu Petrovaradinske tvrđave se obnavljaju. Sad je sasvim druga slika, a ja pratim tatin put i fotografišem. Fotografije nisu više tako tužne. Gradiću je vraćen sjaj 18. veka. Naučila sam da obraćam pažnju i cenim svoju okolinu i koliko je prošlost važna za sadašnjost i budućnost.
Tatine i moje fotografije su sada jedna pored druge u novoj publikaciji Probuđeni grad.”
Autorka: Katarina Lazukić Ljubinčević, fotograf
Digitalna priča nastala je u okviru projekta “Priče iza gradova (Novi Sad, Rijeka, Temišvar) finansiran od strane Kreativne Evrope, Evropska komisija.