“Odakle da počnem? Od sebe, ma koliko to bilo narcisoidno? Da.
Doselila sam se u polukomfornu kuću u Donji grad Petrovaradinske tvrđave, Gradić 1988. Godine. Zašto mi se dopalo da živim u kući bez centralnog grejanja, sa kupatilom čiji su zidovi premazani masnom farbom?
Kroz prozor sam gledala u dvorište i sklepanu baraku – WC za stanare koji su živeli u susedstvu. Kuća s pogledom! Kakva ironija za baroknu baštinu. Ali, sa druge strane bio je zvonik na Petrovaradinskeoj tvrđave iz 18. veka. Iz kreveta sam mogla da vidim koliko je sati.
Dve godine kasnije, brat me je pitao da li bih mu dozvolila da otvori kafe u podrumu moje kuće. I… 1990. otvoren je Dublin, prvi kafe u ovoj lokalnoj zajednici u savremenom vremenu.
Organizovane su izložbe, mali rok koncerti, a za šankom su diskutovali slikari, studenti umetnosti, pisci, novinari… “Dublin” je postao svojevrsni kulturni centar i počela sam da razmišljam kako da I ja učestvujem u buđenju Gradića, baštine…
U proleće 2002. osnovana je civilna organizacija Suburbium, na moju inicijativu. To smo ostvarili moji prijatelji, istomišljenici, i ja želeći da se odupremo žrvnju savremenog zaborava, zanemarivanju svega što ne počinje od nas, od sada. Od tada do danas Suburbium je organizovao međunarodne konferencije, okrugle stolove, objavljeno je više od tuceta knjiga na srpskom I evropskim jezicima.
Bilijar sto u kafeu “Dublin” za čas se pretvarao u “okrugli sto” za kojim su sedeli stručnjaci koji su multidisciplinarno analzirali baštinu.
Ovo je jedna od nepoznatih priča, a mnogo je takvih u svakom gradu. Nepoznate priče koje otkrivamo iza zavese jesu srce grada. Izazov je kada ih podelimo, kada ih čitamo zajedno. Baš kao što bilijar sto može da postane svojevrsno mesto okupljanja. Ne samo kada se igra bilijar.”
Autorka: Bojana Karavidić, udruženje Suburbium
Digitalna priča nastala je u okviru projekta “Priče iza gradova (Novi Sad, Rijeka, Temišvar) finansiran od strane Kreativne Evrope, Evropska komisija.